Тамара Никезић

Рођена 8. октобра 1975. године у Бару, Црна Гора.
Основну школу и Гимназију завршила у Бару, а Средњу музичку школу, одсек соло певање, одсек теоретски и одсек инструментални (клавир) завршила у Подгорици.
Факултет музичке уметности у Београду, одсек соло певање, уписала је у класи професора Звонимира Крнетића, где је и дипломирала.
Године 2002. као хонорарни сарадник, наступа у представама "Фауст" и "Салома" Народног позоришта у Београду.
Године 2007. похађа мастер клас у Минхену као стипендиста Фондације "Марио дел Монако".
Вокално похађање усавршавала код Ђурђевке Чакаревић и Леандре Оверман.
После тога, у периоду од четири године, њен вокални педагог био је солиста Опере Народног позоришта у Београду Љубодраг Беговић.
Стални члан Опере Народног позоришта у Београду постаје 2013. године.
Њена уметничко-концертна каријера почела је 1996. године првим учешћем на Фестивалу "Барски љетописи", а после тога наступала је широм земље и иностранства.
Бави се научно-истраживачким радом на Факултету за медије и комуникацију на тему "Консеквентност Вагнерове музичке драме, присуство на укупној уметничкој сцени, као и социолошко-културолошкој мапи Европе" где ће и бранити докторску тезу.
Бави се писањем поезије.
Издавачка кућа "Трећи миленијум" објавила јој је три збирке песама - "Живот ме покварио" 2008, "Душа од конца" 2009 и "Демони као ми" 2010. године.
Издавачке куће "Лагуна" и "Трећи миленијум" 2014. године објавили су и четврту Тамарину збирку песама под називом "Невидљиво моје".  

Године 2020. за Дан Народног позоришта, 22.11, добила Печат за допринос животу и раду Народног позоришта током епидемије Ковид-19 

УЛОГЕ:
Richard Straus - "Saloma" (Page)
Richard Vagner - "Vallkirie"
Richard Vagner - "Der fliegende Hollander" (Mary)
Don Marco Frisina - „In hoc sig­no...“ (Главна бабица)
Pietro Mascagni - "Cavaleria Rusticana" (Lucia)
Giusepe Verdi - "Rigoletto" - (Maddalena)
Pyotr Ilyich Tchaikovsky "Eugene Onegin" - (Filipievna)