Светлана Бојчевић Цицовић

Рођена у Београду. Дипломирала  и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду, одсек соло певања,  у класи професора Аните Мезетове. По уговору о међудржавној размени, као стипендиста италијанске владе,  провела је две године на усавршавању у Милану на конзерваторијуму "Ђузепе Верди", где је дипломирала у класи професора Феранда Ферарија.

У Народном позоришту, Београд, била је стално запослена од 1978. до 2012. године, као солиста, првакиња опере. Упоредо, у музичкој школи “Мокрањац“  радила је седам година као професор камерне музике за соло певаче.
Као солиста опере Народног позоришта у Београду остварила је велики број улога из лирског и лирско-колоратурног фаха у операма: “Риголето“ (Ђилда), “Фалстаф“ (Нанета), “Кћи пука“ (Марија), “Ловци бисера“ (Лејла), “Боеми“ (Мими и Мизета), “Дон Жуан“ (Дона Елвира и Церлина), “Чаробна фрула“ (Прва дама), “Фигарова женидба“ (Марцелина), “Слепи миш“ (Адела), “Вертер“ (Софија), “Кармен“ (Фраскита), “Пепељуга“ (Клоринда), “Борис Годунов“ (Ксенија), “Вештице из Салема“ (Ен Патнам), “Тако чине све“ (Деспина), “Тајни брак“ (Каролина), “Отаџбина“, “Ђурађ Бранковић“, “Орфеј“ 20. века...

Неговала је солистичко концертно певање и наступала на бројним концертима у земљи и иностранству. Посебан успех је забележила низом реситала одржаних у Петрограду у децембру 1986. године. За време стручног усавршавања у Италији наступала је на ТВ РАИ и на концертима широм Италије (између осталог и на фестивалу белканта у Фиренци у мају 1981. године).

Такође је са великим успехом наступала у мисама, ораторијумима и другим вокално-инструменталним делима: Бетовена (Миса Солемнис, Миса у Ц-дуру), Моцарта (Реквијем), Вивалдија (Глорија), Перголезија (Стабат Матер), Малера (Симфонија бр. 4), Бритна (Обредне песме), Орфа (Кармина Бурана)...

Посебну пажњу посветила је извођењу вокалних и вокално-инстрменталних дела домаћих аутора: Вукдраговића (Везиља слободе), Петровића (Симфонијски епитаф, Младићи на звоницима), Максимовића (За мирисом расцветале трешње), Радића (Списак 13 крокија за 13 извођача), Христића (Сила крста – Оче наш), Михајловића (Шта сањам), Мијушковића (Шапат Јована Дамаскина) итд. Сарађивала је са Београдском филхармонијом, Оркестром и хором РТС, Оркестром и хором Војске, Београдским камерним оркестром Д. Сковран, оркестром Симфониета, Оркестром и хором ФМУ, Нишким симфонијским оркестром, Македонском филхармонијом, Камерним оркестром Загребачке филхармоније, Симфонијским оркестром РТВ Приштина, Симфонијским оркестром РТВ Тирана, Симфонијским оркестром РТВ Софија и другим оркестрима и ансамблима.

Посебно успешну сарадњу остварила је са Моравском филхармонијом Оломоуц (Чехословачка) са којом је наступала у Бетовеновој Миси солемнис, фебруара 1987, Малеровој Симфонији бр. 4, марта 1988. и у концертном извођењу Пучинијевих Боема као Мими, априла 1990.

Наступала је на бројним фестивалима у земљи и иностранству, између осталог на:
БЕМУС-у, Мокрањчевим данима, Нишком фестивалу, фестивалу Мермер и звуци, фестивалу Прашко пролеће, Атинском фестивалу,  Дубровачким летњим играма, Охридском лету итд. Од оснивања ансамбла Колегијум музикум 1971.  је његов стални  солиста, укључујући и наступ на јубиларном концерту на БЕМУС-у 2011. поводом 40-те године постојања. Својим учешћем допринела је афирмацији и високом реномеу ансамбла и добијању бројних награда и признања на фестивалима и такмичењима у земљи и иностранству.

Остаће забележено да је пуних 30 година (1975-2005.) била једини тумач сопранске деонице у кантати Карла Орфа “Кармина Бурана“.

Наступала је у неким од најпрестижнијих концертних дворана у свету као што су: Карнеги хол (Њујорк), Моцартеум (Салцбург), Концертхаус – Моцарт сала (Беч), Дворац Јусупов и Капела Глинка (Петроград), Сала Чајковски (Москва), Катедрала Инвалиди и Сала Сената (Париз) итд. и на концертним подијумима у САД, Канади, Мексику, Куби, Индији, СССР-у, Кини, Пакистану, Авганистану, Ирану, Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Норвешкој, Аустрији, Грчкој, Пољској, Чехословачкој, Бугарској, Белгији, Великој Британији, Шпанији, Португалији... Део њеног опуса забележен је трајно на грамофонским плочама и компакт дисковима дискографске куће ПГП РТС: Карл Орф Кармина Бурана, Бенџамин Бритн Обредне песме, Радомир Петровић Кармина Јувентутис, Драгстор озбиљне музике БГ 202 и радио и ТВ снимцима.

Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, 2013.

Добитник је Похвале Народног позоришта Београд за резултате од изузетног и посебног значаја за сезону 2010.
Добитник је Сребрњака Народног позоришта, 2012.
Добитник је Награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије 2014.

Добитник је Златног беочуга, годишње Награде Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда 2018. године
Била је члан Председништва УМУС-а од 1990. до 1993.

У фебруару 2011. била је члан првог жирија за доделу новоустановљене награде  Народног позоришта „Оскар Данон“, која се додељује младим уметницима.
Бавила се хуманитарним радом учествујући у бројним пригодним манифестацијама о чему сведочи велики број захвалница ораганизатора.
Биографија Светлане Бојчевић – Цицовић објављена је у следећим едицијама:
Енциклопедија Матице Српске, том 1, књига 2, Нови Сад – Београд 2011.
Ко је ко у Србији 1991, Библиофон, Београд 1991.
Српска породична енциклопедија, Народна књига и Политика, Београд 2006.
Српски WHO is WHO, Завод за уџбенике, Београд 2013.