Риголето
опера Ђузепа Вердија

Риголето је на сцени Народног позоришта први пут изведен 9. новембра 1921, на српском језику, у преводу Милана Димовића, и у режији Евгенија Маријашеца. Дириговао је Станислав Бинички. У суботу, 10. априла 1943, премијерно је изведена нова поставка ове опере, у режији Николе Цвејића-Владина. Те вечери, пред публику су изашли Слободан Малбашки (Војвода), Никола Цвејић-Владин (Риголето), Дара Стојковић (Ђилда), Жарко Цвејић (Спарафучиле), Бранко Пивнички (Гроф Монтероне), Евгенија Пинтеровић (Мадалена)... У које је и какво време ова премијера приказана подсећа нас, не толико податак да је као гост дириговао немачки диригент Херман Шредер, колико један детаљ са афише - време почетка (17.00) и свршетка представе (19.30) - довољно рано да би гледаоци својим кућама могли да стигну пре полицијског сата. Поменимо да је декор за ову представу потписао Миомир Денић, балет спремила Нина Кирсанова, а хорове Никола Васиљев. Прва послератна поставка Риголета изведена је у сезони 1968/69, поново на српском језику (диригент Богдан Бабић, редитељ Ани Радошевић, сценограф Владимир Маренић, костимограф Љиљана Драговић). Певали су, између осталих, Звонимир Крнетић (Војвода), Никола Митић (Риголето), Марика Пец-Галер (Ђилда), Бреда Калеф (Мадалена). Стана Ђурић Клајн, у то време критичар „Политике", написала је да је „овом представом Бсоградска опера приредила изненађење тиме што је извела на сцену једну скупину певача који, сви одреда, почевши од насловне роле до епизодиста, никада до сад нису играли у Риголету. Већ самим тим представа је носила печат великог младалачког ентузијазма, јасно изражене воље и усрдности извођача.” (Млади у Риголету; „Политика" 18. октобar 1969). Дванаест година касније, Риголето се поново нашао на репертоару Опере Народног позоришта. На премијери, одржаној 6. јуна 1981, дириговао је гост из Румуније Корнел Траилеску. Декор и костиме за ову представу редитеља Младена Сабљића поново су потписали Владимир Маренић и Љиљана Драговић. Улогу Војводе певао је Предраг Протић, Риголета (баш као и 1969. и 2001) Никола Митић, Ђилде Гордана Јевтовић, а Мадалене Дубраvка Зубовић. „У односу на остале наступе у овој сезони и оркестар и хор и солисти дали су свој максимум”, написаla је у својој критици Бранкa Радовић (Максимум ове сезоне; „Политика" 10. јун 1981). И овога пута опера је изведена у преводу Милана Димовића. Ова поставка задржала се на репертоару веома дуго, с многим променама у подели: Румен Дојков, Анушка Пејовић, Миодраг Јовановић, Иван Томашев, Олга Милошевић, Олга Савовић, Душан Плазинић, Сања Керкез, Свето Кастратовић...