Није смрт бицикло (да ти га украду)

Реч ауторке

Комад "Није смрт бицикло (да ти га украду)" написала сам пре више од десет година, када ми је умирао отац. Текст је настао најпре као монолог, који сам сама извела у бечком Бургтеатру у оквиру циклуса "Kakanien. Neue Republik der Dichter" (Нова република песника). 
Имао је своју праизведбу у немачком позоришту Шаушпилхаус Бохум у режији Анселма Вебера, за које је и писан, а у Београду у Југословенском драмском позоришту, у режији Слободана Унковског.
Обе представе сам гледала само по једном (иначе не гледам своје представе), комад више никад нисам прочитала (иначе не читам своје текстове) снимак свог наступа у Бургу поготово и ни случајно нисам. 
Све што пишем - пишем о себи, о својим тескобама, траумама, боли, о својој срећи и када је лажна, о својој неснађености. Нисам ваљда луда онда да то читам?
Народно позориште по први пут у мојих 30 година рада изводи неки мој комад, тако што га је Андреј Носов предложио. Андреј је мој дугогодишњи пријатељ и више од тога - у Хартефакту, који је он основао и који води, уметнички сарађујемо већ петнаест година, смишљамо и маштамо, стварамо један другачији театар и свет. Не постоји нико други ко би могао да ме натера да се вратим овом комаду и да га поново чујем и гледам, поново се суочим са својим болима, осим Андреја.
Пристала сам и вредело је. 

Биљана Србљановић

Биљана Србљановић

Драмска ауторка, редовна професорка драматургије на Факултету драмских  уметности у Београду.  Ауторка је преко 10 драма („Београдска трилогија“, „Породичне приче“, „Пад“, „Скакавци“, „Барбело“,  „Није смрт бицикло (да ти га украду)“, „Врат од стакла“, „Медведи су угрожена врста“). Њене драме су преведене на око 25 језика, а игране у преко 100 позоришта у свету. За драмско стваралаштво освојила је шест Стеријиних награда, као и награде Јоаким Вујић, Слободан Селенић, Ернст Толер, Награду града Београда и награду Премио Еуропа – Нова позоришна реалност. За свој активистички рад, добила је, између осталих и награде Освајање слободе и Дана Сарајева. Креаторка серије „Отворена врата“ и ауторка текста звучне скулптуре у оквиру уметничког рада на споменику Зорану Ђинђићу аутора Мрђана Бајића, са којим је коауторка уметничког рада „Нови Београд 11070“ у оквиру изложбе "Непоуздани приповедач" у Музеју савремене уметности у Београду. Дугогодишња уметничка сарадница независне продукције и фондације Хартефакт. Предавала на високој школи Paolo Grassi у Милану, на Tisch School of the Arts, New York University у Њујорку и факултету Примењених уметности у Бечу.  Fullbright алумнисткиња, добитница је француског ордена Витеза уметности и књижевности (Chevalier des Arts et des Lettres). 

Андреј Носов
Позоришну режију завршио је на Факултету драмских уметности у Београд, а мастерирао на DAS Graduate School Академије за позориште и игру Универзитета уметности у Амстердаму. Основао је и води Хартефакт, независну продукцију и фондацију. Као позоришни аутор, ствара дела заснована на савременим комадима, као и на процесима сарадње са глумцима, драматурзима и другим сарадницима отварајући простор за необичан језик, форме, теме и начине у локалном контексту. Редитељски ангажман на представама „Изопачени“, „Глад“, „Хинкеман“, „Авети“, „Црна кутија“, „Балава“, „Ујка Вања“, „У раљама живота“, „Ситнице које живот значе“ и другим, користи да проговори о проблемима који муче савременог човека, при томе не одустајући од њихове политичке и (по)етичке димензије. Добитник је више награда, међу којима и награде Ibsen Scope за 2022.