Наш разред
драма Тадеуша Слобођанека
Тадеуш Слобођанек, пољски драматург, позоришни критичар, позоришни режисер, аутор драме „Наш разред, историја у XIV часова“ рођен је 1955. године у Јенисејску у Сибиру, где су му 1944. године прогнани родитељи. 1955. вратили су се у Пољску и населили у Бјалистоку. Мајка му је била из православне породице, а отац католик пољско-украјинског порекла. Тадеуш је студирао театрологију на Јагелонском универзитету у Кракову. Након завршетка студија неко време писао је и објављивао позоришну критику под псеудонимом Јан Коњецполски. 1981. дебитовао је као аутор драме за децу „Јесења бајка“. Од почетка 80-их почиње да ради као драматург у позориштима: у Калишу, Познању, Лођу, Гдањску. Један је од оснивача експерименталног Друштва Вјершалин, које је прерасло у авангардно Позориште Вјершалин. Од 1984-1989. ради у луткарском позоришту у Бјалистоку, а од 1994. у варшавском Драмском позоришту.
Драма „Наш разред“ годинама се налази на репертоару најзначајнијих позоришта света и о њој су писали најзначајнији теоретичари позоришта и позоришни критичари. Написана је 2008. године, а премијерно је изведена на енглеском језику у Краљевском позоришту у Лондону. Редитељ представе Бијан Шејбани, награђен је Наградом Сер Лоренс Оливије. У Пољској, драма је изведена 2010. године у варшавском Позоришту на Воли Тадеуш Ломњицки [Scena na Woli im. Tadeusza Łomnickiego] у режији Ондреја Спишака. Текст драме је награђен најзначајнијом пољском књижевном наградом „Нике“. Игран је у позориштима у Енглеској, Америци, Канади, Јапану, Бразилу, Шпанији, Италији, Мађарској, Шведској, Чешкој, Израелу, Литванији...
Изводе се премијере и његових других драма: „Цар Миколај“, „Клопка“, „Грађанин Пјекосјевич“, „Пророк Илија“, „Млади Стаљин“, „Јакубова историја“, „Медвед Војтек“, „Фаталиста“, „Мерлин - друга прича“, „Ковач Маламбо“, „Грађанин Пекош“, „Стеничин сан или друг Исус“, „Кабаре за крај света“, „Пророкова смрт и друге приче о крају света“... Његове драме реализују најистакнутији пољски и светски режисери: Казимјеж Дејмек, Маћеј Прус, Миколај Грабовски, Пјотр Томашук, Ондреј Спишак, Хисао Такасе, Дерек Голдман, Натали Ринглер, Ханан Снир, Оскарас Коршуновас и др.
Тадеуш Слобођанек добио је: Награду Министра културе и уметности, Награду књижевног фонда за драму „Цар Миколај“, Гран При за драму Пророк Илија, Пасош „Политике” за целокупно драмско стваралаштво и допринос раду авангардног Позоришта Вјершалин, Награду Министарства културе и уметности за драму „Стеничин сан или друг Исус“, Медаљу Устанка у варшавском гету коју додељује Удружење Јевреја бораца и пострадалих у II светском рату и низ других.
ТАТЈАНА МАНДИЋ РИГОНАТ
Дипломирала je позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду,
у класи професора Дејана Мијача.
ПОЗОРИШНЕ РЕЖИЈЕ:
• „Lovely Rita“ Т. Браш – СКЦ
• „Госпођица Јулија“ А. Стриндберг – Атеље 212
• „Урнебесна трагедија“ Д. Ковачевића – Народно позориште „Стерија“ Вршац
• „Лолита“ В. Набоков – Битеф театар
• „Љубави Џорџа Вашингтона“ М. Гавран – Атеље 212
• „Бергманова соната“ И. Бергман – Народно позориште у Београду
• „Верица међу шљивама“ М. Бобић-Мојсиловић (прва сарадња са Светланом Бојковић, награда публике на фестивалу монодраме у Земуну)
• „Талула“ Ј. Страјн – БЕЛЕФ
• „Човек случајности“ Ј. Реза – Народно позориште у Београду (Петар Банићевић је за улогу у овој представи добио награду Раша Плаовић - најбоље глумачко остварење у сезони 2000/01)
• „Сабране приче“ Д. Маргулис – Атеље 212
• „Ухо, грло, нож“ В. Рудан – Атеље 212
• „Мртве ‘уше“ О. Богајева – Народно позорише у Сомбору
• „Тераса“ Ј. Христића – Југословенско драмско позориште
• „Ледени свитац“ В. Радомана – Мадленијанум
• „Кисеоник“ И. Вирипајева – Белеф / Југословенско драмско позориште
• „Судија“ В. Моберга – Народно позориште у Београду
• „Љубавно писмо“ Ф. Арабала – Битеф фестивал / Сервантес
• „Хитлер и Хитлер“ К. Костјенка – Атеље 212
• „Сексуалне неурозе наших родитеља“ Л. Берфуса - Народно позориште у Београду (За Дан националног театра, 22. новембра 2008. године, проглашена је за најбољу представу Народног позоришта у сезони 2007/2008. На Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци стручни жири је Нади Шаргин и Игору Ђорђевићу доделио Награде „Вељко Маричић“ за најбољу женску улогу (Дора), односно за најбољу епизодну улогу. Нада Шаргин је освојила и Награду жирија Новог листа - „Медитеран“.)
• „Свици“ Т. Штивичић - Атеље 212
• „Судија“ В. Моберг - Народно позориште у Београду
• „Чекај ме на небу љубави моја“ – Ф. Арабала - Мадленијанум
• „Дабогда те мајка родила“ – В. Рудан - ХКД Ријека
• „Зли дуси“ – Ф.М. Достојевски - Народно позориште у Београду
• „Госпођа министарка“ – Б. Нушић - Позориште „Бошко Буха”, Вечерња сцена
• „Наши синови“ – В.Ј. Марамбо - Народно позориште у Београду
• Лени - Триптих Рифенштал, Валерија Шулцова/ Роман Олекшак - Битеф театар
• „Иванов“ - А.П. Чехов - Народно позориште у Београду
• Илузије, Иван Вирипајев - УK „Вук Kараџић“
• „Успавана лепотица“, Милена Деполо - Позориште „Бошко Буха“
• „Шупљи камен“, Николај Kољада, УK „Вук Kараџић“
• „Путујуће позориште Шопаловић“, Љубомир Симовић, Народно позориште Ниш
• „Балкански шпијун“, Душан Kовачевић, Народно позориште у Београду
• „Госпођа министарка“, Бранислав Нушић, ХНK Ивана племенитог Зајца, Ријека
• „Дабогда те мајка родила“, Ведрана Рудан, Атеље 212
• „Венера у крзну“, Дејвид Ајвс, УK „Вук Kараџић“
• „Нора-луткина кућа“, Хенрик Ибзен, Народно позориште у Београду
ДРАМАТИЗАЦИЈЕ:
• „Лолита“, роман (заједно са Биљаном Максић)
• „Ђаво је био врућ“, приче Чарлса Буковског
• „Мртве душе“, роман Н. В. Гогоља (режија Дејан Мијач)
• „Зли дуси“, роман Ф.М. Достојевског
• „Дабогда те мајка родила“, роман В. Рудан
- Режирала је радио-драме по сопственим текстовима и драматизацијама.
- Аутор је збирки песама „Мистерија срећног контрабаса“, „Из живота птица“ и „Кажи ми ко сам“
- Селектор Стеријиног позорја за 2008. годину
- Oд 1. децембра 2008. до 4. јануара 2010. године била је директор Драме Народног позоришта у Београду.
- Од 2010. године обавља функцију селектора Међународног фестивала медитеранског позоришта „Пургаторије“ у Тивту.
РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ
Наш разред – историја у XIV časova, прати судбине десеторо другарица и другова, Пољака и Јевреја, кроз деценије двадесетог и двадесет првог века. Драма је фикција иако инспирисана конкретним догађајем – злочином истребљења Јевреја у месту Једвабне 10. јула 1941. који су починили Пољаци. Она је снажан уметнички облик велике лепоте и снаге. Песник је ту да упозори, опомене, постави питања заједници, појединцу шта би урадио у датој ситуацији, како бити човек у нечовечна времена, зашто се нешто догодило, како је било то могуће. И она то чини. Наш разред је и Наш разред. И лако у драми препознајемо огледало искустава мржње, насиља , злочина, порицања, прогона истине…. Облик драме, њена форма је као судар ирационалног- поетског и документаристичког, наивности и окрутности, маште и фактографије. Имрe Кертес, писаца романа Бесудбинство о свом искуству четрнаестогодишњег јеврејског дечака који доспева у нацистички логор у Пољској, у Досијеу К пише: Свет фикције је суверени свет који се рађа у глави аутора и следи законе уметности. Писање је појачани живот. То је разлика између романа и животописа. Између драме и онога што је детаљно описано у књигама Суседи Ј. Т. Гроса или Ми из Јадвабнеа, Ане Биконт. Наш Разред је расправа, причање прича несмирених душа, јавна исповест злочинаца и жртава, другова и другарица, пред нама, ритуал иниције у истину.У времену у којем живим, времену нових облика тоталитаризма, травестираног и огољеног фашизма, времену које подстиче насиље у разним облицима, времену политичких злоупотреба историјских чињеница, негирања и прогона истине, величања злочина и злочинаца, драма је снажан позив да преиспитујемо савест, да размишљамо о кривици и одговорности о Нашем разреду.
У екипи је млада глумачка подела. Данашње, младе генерације нису одговорне за злочине почињене у прошлости у наше име. Али, сваки човек јесте одговоран за то како се односи према злочину, и према прошлости која очигледно није прошлост него жива рана која не може да зарасте док год се истина прогања, бежи се од ње или се негира. Ко даје дозволу за убијање, прогон и уништење Другог, ко даје дозволу да се манипулише истином, како се креира фигура непријатеља, како рађа мржња, шта је херојство, и још низ питања која се тичу савести, слободе, одговорности и кривице поставља Наш разред. О добру и злу, о онда и сада, о човеку и нечовеку…
Драма је и позив да читамо Питање кривице Карла Јасперса, да размишљамо о томе шта је кривична одговорност, шта политичка, шта морална а шта метафизичка. Младе генерације су најдражи плен за савремене злочинце који изврћу истину, трују им душу, и врбују их лажима и опсенама за будућност нових злочина, прогона. А да би зло победило – као што рече рабин – довољно је да добар човек не учини ништа.
ВИШЕ О ДРАМИ
Од свих Слобођанекових драма највећи успех постигла је драма „Наш разред, историја у XIV часова“. Сматра се да је тематски инспирисана „случајем Једвабно”. У Једвабну, градићу на североистоку 1941. године у једном амбару, Пољаци су живе спалили 1600 Јевреја, о чему је Јан Томаш Грос написао књигу „Суседи“. Нешто касније књигу је написала и новинарка Ана Биконт, насловљену са „Ми из Једвабног“. А после њих Тадеуш Слобођанек написао је драму „Наш разред, историја у XIV часова“.
До данас поставља се питање: Шта се догодило с „нашим разредом”? Јер, поред случаја Једвабно „драма” у најширем смислу речи излази из оквира конкретне историјске ситуације. Постаје универзална. (…) О неизбежним разликама у рецепцији „Нашег разреда“ у западној и источној Европи и на другим континентима у пољском часопису „Дијалог“ (2010/1) написале су веома значајан текст позоришне критичарке Кристина Дуњец и Јоана Краковска насловљен са „Шта се догађа с Нашим разредом“, о разликама које онемогућују универзалност поимања историје, истичући да је Слобођанеково дело уметничко, а не публицистичко.
Веома је значајан и текст критичарке Јоане Шченсне насловљен са „То је Наш разред“ објављен у „Газети вyборчој“ (2010/224): „То није приповест о конкретном злочину, већ о трагизму и апсурду људске егзистенције упетљане у историју. Обични, ни добри ни лоши људи, сударили су се с нечим што их је надрастало. Поред покушаја нису положили испит зрелости и никада се из тог неполагања неће извући... Слобођанеков Наш разред питање злочина и казне, кривице и осуде, патње и опроста пренеће из историје и сцене директно у наш живот”. И многи западни режисери изнели су слична уверења о универзалној поруци Нашег разреда. (…) Јер, Слобођанек је подједнако написао драму о Једвабну и о општим механизмима мржње и агресије у полиетничком друштву, о етничким сукобима у многим земљама света, који у извесним тренуцима на универзалан начин воде трагедији.
(Изводи из текста Бисерке Рајчић)
На репертоару
Сцена „Раша Плаовић”, 26 новембар 2024, 20:30
Купи [ 119 ]Премијерно извођење
Премијера, 9. април 2023.
Сцена „Раша Плаовић“
Тадеуш Слобођанек
НАШ РАЗРЕД
Преводилац: Бисерка Рајчић
Режија, адаптација и избор музике Татјана Мандић Ригонат
Сценограф Бранко Хојник
Костимограф Ивана Васић
Композитор Ирена Драговић
Сценски говор др Љиљана Мркић Поповић
Сценски покрет Игор Коруга
Видео рад Јелена Тврдишић
Продуценти Немања Константиновић, Вук Милетић
Инспицијенти Сања Угринић Мимица, Ана Зорић
Суфлер Марија Недељков
Играју:
Зоха Нина Нешковић
Рахелка/Маријана Сузана Лукић
Дора Јелена Благојевић
Ришек Вучић Перовић
Владек Недим Незировић
Зигмунт Петар Стругар
Хењек Данило Лончаревић
Јакуб Кац Драган Секулић
Абрам Душан Матејић
Менахем Јован Јовановић
Музичари:
кларинет Владимир Гурбај
виолина Никола Драговић
хармоника, клавир Иван Мирковић
Асистенти композиторке Иван Мирковић и Никола Драговић
Корепетитор Иван Мирковић
Помоћник сценографа Андреја Рондовић
Асистент костимографа Ивана Шешлија
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстори тона Дејан Дражић и Роко Мимица
Декор израђен у радионицама Народног позоришта у Београду
Костими: Кројачки атеље „Даша“, СЗКР „Мода Макс“, Обућа Опачић, Капе Раде