Мамац

САЊА НИНКОВИЋ
Балетску школу „Лујо Давичо“ завршила је 2001. године и исте године постала члан балета Народног позоришта. Други солиста балета постаје 2010. године. Остварила је прве и солистичке улоге у балетима савременог репертоара: Ко то тамо пева, Јесење цвеће, Посвећење пролећа, Сонгс, Александар, Хазарски речник, Лимени добош, Step Lightly, Шест плесова, Интервал, Вива ла вида, Кармен, као и соло улоге у представама класичног репертоара: Лабудово језеро, Жизела, Успавана лепотица, Крцко орашчић, Пахита, Копелија. Од 2010. године је гостујући члан Битеф денс компаније (Yesterday сети се да заборавиш, Мириси цимета, Божанствена комедија, Ако бисмо сви мало утихнули...), а од 2002. ангажована је у балетима Театра и опере Мадленианум (Триптих, Северна бајка, Орфеј у подземљу, Liederabend, Wolgang Amade). У току каријере радила је са кореографима: Paul Lightfoot, Marie Claud Pietragalla, Edvard Klug, Guy Weizman, Јасмин Вардимон, Исидора Станишић, Роналд Савковић, Константин Костјуков, Љубинка Добријевић, Владимир Логунов, Душка Сифниос, Крунислав Симић, Лидија Пилипенко, Зоран Марковић, Александар Илић, Дејан Коларов, Ramon Oller,  Ditmar Seifert, Renato Zanella и др. Добитница је Награде Смиљана Мандукић за најбољу плесну интерпретацију из области уметничке игре за представу Yesterday сети се да заборавиш, Битеф денс компаније (2013.); Награде Димитрије Парлић као члан ансамбла представе Step Lightly за изузетну уметничко техничку интерпретацију; Награде Наташа Бошковић за улогу у Словенским плесовима представе Копелија (2010.); Награде критике и Охрабрење на 22. Фестивалу кореографских минијатура за свој дебитантски кореографски рад; Похвале Народног позоришта за резултате у раду од посебног значаја (2007, 2010, 2013, и 2019. године). За своју прву целовечерњу балетску представу „Један“, која је остварена у продукцији Удружења балетских уметника Србије, добитница је награде „Веруј у себе“ коју додељује Београдски фестивал игре за постигнуте изузетне резултате. Дипломирала је продукцију у уметности и медијима на Академији уметности у Београду.

РЕЧ КОРЕОГРАФА
Друштвене околности савременом човеку намећу стварање зависности од лаких садржаја и површне забаве, што он прихвата као неминовност у садашњици свог живота. Спреман је да им великодушно посвети пажњу и време, на штету неких других тема, које захтевају дубока промишљања. Информације су брзе, али троше сво наше време. Бити забаван и потреба за забавом, постали су императив. Мноштво краткотрајних стимуланса ствара привид среће, па површност размишљања пролази неприметно. Да ли су нам бесмислени садржаји потребни да би издржали притиске и „зидове“ својих проблема , или се окрећући све више њима, обесмишљавамо своја унутрашња проживљавања? Суочен са губитком, борбом и жаљењем, човек пролази кроз различите емотивне фазе: шок, порицање, бес, одбијање, апатију, спознају, прихватање. Причати о томе, често носи помирење са мишљу да ће нас други доживети као незанимљи-ве, тешке, досадне. Буди ли то у нама страх од одбијања, због кога  одустајемо од покушаја да то поделимо са другима, па такве приче остају заробљене у нама, а уместо њих само изговорено: „ Добро“ на питање: „Како си?“. Како испричати причу о губитку, суочавању, притиску и проблемима, у условима скраћене пажње савременог човека, и изборити се са захтевима и потребама за малом дозом привидног растерећења, које израста у начин живота? Шта је мамац за нашу пажњу, открива свако када остане сам пред собом, у тишини позоришне сале.
Сања Нинковић

МАЈА ЋУРЧИЋ
Маја Ћурчић је композиторка и наставница музике из Београда. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, Одсек-Општа музичка педагогија. Ауторка је музике за филмове Ветар, Камерна љубав; представу Ка Сунцу: Бајка о дечаку и људима који се плаше, као и музике за различите ТВ формате, аудио-визуелне инсталације, радио драме и дечије песме. Компоновала је музику за кореографску минијатуру Сање Нинковић, која је награђена на 22. Фестивалу кореографских минијатура. Суоснивачица је удружења Арт Апарат, које се бави едукацијом деце и младих из најостељивијих друштвених група кроз музику. Компоновала је музику за балетску представу Један у кореографији Сање Нинковић.

МАРКО ЂУКИЋ
Марко Ђукић завршио је Факултет драмских уметности у Београду, Смер – Снимање и дизајн звука. Радио је као сниматељ звука у Радио телевизији Србије (2013-2017). Поред снимања и дизајна звука бави се компоновањем музике и музичком продукцијом. Иза себе има преко десет година искуства у области видео игара и осталих аудио-визуелних дела. Компоновао је музику за балетску представу Један у кореографији Сање Нинковић.