Боеми

Године 1920, 16 маја, када је први пут изведена опера Боеми (Чергари) у Београду, увелико је трајала реконструкција ратом опустошене зграде Народног позоришта. Тако стварни почетак великог успешног пута београдске Опере спада у прве године рада Мањежа, сале за јахање прилагођене позоришним потребама. Ова опера ће се, са прекидима, одржати на репертоару све до окупације. Ако је веровати подацима са сачуваних плаката, последњи (109. пут) изведена је 15. марта 1941. године. Режија је била поверена Евгенију Маријашецу, а диригент је био Стеван. К. Христић. Главне женске улоге певале су Ада Пољакова и Олга Стефановић. У улози Мими појављивала се и чувена Лиза Попова. Лепа су сећања Мате Милошевића, који пише: „Било је у топлој атмосфери некадашњег Мањежа тренутака који се не заборављају. На једној представи Боема, у последњем чину, пропала је постеља на којој је лежала умирућа Мими. Разлог за смех, али Мими је била обожавана Лиза Попова. Ертл, Марсел, брзо се снашао и поставио две столичице. Лежећи на тим столичицама, Попова је, чинило нам се потресније него икада, отпевала и одглумила целу сцену умирања. На аплаузе није хтела да се појави, љута, сматрајући да јој је сцена пропала, а наши аплаузи претворили су се у демонстративне овације, претпостављали смо да је некоме пало на памет да све то подметне Поповој из пакости. Једва су успели да нас одстране из гледалишта.” Следећа (друга) поставка Боема била је у време окупације, тачније, 18. априла 1942. године, под диригентском палицом Ханса Хернера у режији Николе Цвејића који се појављује у улози Марсела. Остале улоге изводили су Владета Поповић, Јован Стефановић, Жарко Цвејић. Мими и Мизета биле су Злата Ђунђенац и Надежда Стајић. Декор је рађен по нацртима Миомира Денића, а костими по нацртима Мице Бабић. Интересантно је да ни ова, друга поставка БОЕМА није премијерно изведена у згради Народног позоришта, страдалој у шестоаприлском бомбардовању, већ опет - у Мањежу. У тек ослобођеном Београду, 16. марта 1945. Боеми су поново на сцени Народног позоришта. Више као обнова претходне поставке из 1942. него као права премијера. Боеми излазе пред београдску публику под диригентским вођством Даворина Жупанца и са Александром Маринковићем, Петром Обрадовићем, Божидаром Митровићем, Аницом Стојановић и Даром Стојаковић у главним улогама. Костими су и овога пута били поверени Милици Бабић Јовановић. Три деценије касније, 11. децембра 1976. Боеми се поново премијерно играју на сцени Народног позоришта. Представу је режирао Борислав Поповић, дириговао је Борислав Пашћан, сценограф је био Петар Пашић, а костимограф Љиљана Драговић. Екипа младих, талентованих извођача тумачила је своје париске вршњаке: Родолфа - Предраг Протић, Шонара - Горан Глигорић, Марсела - Зоран Александрић, Колена - Небојша Маричић. Главне женске улоге успешно су певале Гордана Јевтовић (Мими) и Олга Ђокић (Мизета). Представа се дуго одржала на репертоару и слободно можемо рећи, како су и критичари истицали, да се на Пучинијевим делима, поготово на Боемима образовао укус наше оперске публике.