Премијера представе „Достојевски - мој живот“ у Народном позоришту у Београду

Дуодрама „Достојевски – мој живот“, према мотивима мемоара „Сећања“ Ане Григорјевне Достојевски, биће премијерно изведена 14. априла (20.30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

Драматизацију заједнички потписују Федор Шили и Хаџи Ненад Маричић, који је, уједно, и редитељ представе и тумач насловног јунака Фјодора Михајловича Достојевског, лик Ане Григорјевне поверен је Ивани Поповић, док ће у улози пијанисте наступити Стефан Ћирић.

Драматург Федор Шили, сценограф Владислава Мунић Kанингтон, костимограф Марина Меденица, музички сарадник Стефан Ћирић, Мила Драгичевић (сценски покрет),  Балша Ђого и Тара Вуловић (видео рад) потписује се као сараднички тим овог позоришног дела који доноси причу о том необичном генију, великом руском и светском књижевнику.

„Представа нам говори о томе колико је посвећеност једне жене, њена жртва и одрицање у љубави, донела неописиво богатство светској књижевности. Да се нису срели Фјодор и Ана, тешко би творац  Злочина и казне успео да стигне до оних тренутака у стваралачком раду у којем су настали Зли дуси или Браћа Карамазови. Веома је дирљиво и надахнуто написана прича пером Ане Григорјевне. Нико не остаје равнодушан када чита њене мемоаре... Једино позоришна уметност може да отелотвори лик таквог књижевника чије смо рођење, широм света, славили или заборавили пре четири године. Управо зато и јесте био изазован задатак, да такву идеју доведем до краја – оживети га и учинити помало другачијим од онога што су предрасуде и легенде створиле“, каже Хаџи Ненад Маричић.

Федор Шили открива да линија приче у у први план ставља однос Фјодора и Ане.

„У трочинској структури смо желели да сваки чин представља један део њиховог заједничког живота. Први чин се бави њиховим упознавањем и заљубљивањем, други чин животом у Европи и тешкоћама са којима су се суочавали – љубомора, коцкарска завист, личне трагедије..., а трећи чин повратком у Русију, све до смрти Достојевског. Надам се да ће ова представа успети да нам приближи Достојевског као човека, и у својим добрим, и у лошим, странама. Не у неком сензационалистичком смислу; наравно, напросто нико није савршен, сви имамо мане. Надам се да ће људи који буду гледали представу желети да сазнају више о Ани Григорјевној, па и да прочитају саме мемоаре по којима је представа настала. Пре свега, надам се да смо направили добру представу, која говори о љубави као најважнијем покретачу човека“.

Реприза је заказана за 27. април.